Kako dobiti hrvatsko državljanstvo i pasoš — sve što treba da znate 2026

Uvod – zašto je ovo važno i o čemu pričamo

Za mnoge građane Srbije hrvatsko državljanstvo nije apstraktan pravni pojam – to je praktična veza sa delom porodične istorije, ali i sasvim konkretan status državljanina Evropske unije: pravo na boravak i rad u državama članicama bez vize i bez radne dozvole.

Hrvatska je članica EU od 1. jula 2013. i deo šengenskog prostora od 1. januara 2023. Sa hrvatskom putovnicom (pasošem) putuje se bez vize u veliki broj zemalja; za Sjedinjene Američke Države potrebna je elektronska prijava ESTA, a za Ujedinjeno Kraljevstvo ETA. Za građane Srbije koji imaju poreklo iz Hrvatske ovo je mogućnost koja vredi da se ispita.

Međutim, proces nije jednostavan. Zakon je menjan više puta, neki rokovi su istekli, a informacije su razbacane po raznim izvorima. Ovaj tekst polazi od važećeg teksta Zakona o hrvatskom državljanstvu i Zakona o putnim ispravama hrvatskih državljana i od uputstava objavljenih na zvaničnim stranicama MUP-a RH i MVEP-a RH. Gde se oslanjamo na iskustva čitalaca, to je izričito naznačeno – takve navode shvati kao orijentaciju, ne kao pravilo.

Pravni osnovi za sticanje HR državljanstva

Pre nego što počneš da skupljaš papire, moraš razumeti jednu ključnu stvar: postoji više različitih osnova po kojima možeš tražiti HR državljanstvo, i svaki od njih ima drugačiju proceduru i dokumentaciju. Ako ih pomešaš, skupljaćeš pogrešne papire.

Takođe, važno je razumeti razliku između tri pojma koja se stalno javljaju:

• Sticanje poreklom (čl. 4 i 5 Zakona) – državljanstvo se stiče preko roditelja koji je u trenutku tvog rođenja bio HR državljanin; ko ga stekne poreklom, smatra se državljaninom od rođenja (čl. 24a)
• Prirođenje (čl. 8–16) – podnosiš zahtev da te prime u HR državljanstvo; tu spadaju i olakšani osnovi za iseljenike i potomke (čl. 11) i za pripadnike hrvatskog naroda (čl. 16)
• Utvrđivanje državljanstva – postupak u kome se utvrđuje da si HR državljanin već po ranijim propisima (čl. 30), samo nisi upisan u evidenciju

Čl. 5 st. 1 – Dete jednog HR roditelja, do 21 godine AKTIVAN

Ovo je danas glavni aktivan osnov po roditelju za rođene van Hrvatske. Prema članu 5. stav 1. Zakona o hrvatskom državljanstvu, poreklom stiče hrvatsko državljanstvo osoba rođena u inostranstvu čiji je jedan roditelj u trenutku njenog rođenja bio hrvatski državljanin, ako do navršene 21. godine bude prijavljena u diplomatskoj misiji ili konzularnom uredu RH u inostranstvu ili u matičnom uredu u RH radi upisa u evidenciju kao hrvatski državljanin. (Ako su oba roditelja u trenutku rođenja bila HR državljani, državljanstvo se stiče po čl. 4, bez ovog roka.)

Ovo je relativno jasna odredba – ali u praksi postoji nekoliko nijansi:

• Rođen si u Srbiji, a jedan roditelj je u trenutku tvog rođenja bio HR državljanin? Imaš pravo po ovom osnovu dok ne navršiš 21 godinu.
• Imaš manje od 18 godina? Prijavu za tebe podnose roditelji; da li se traži saglasnost oba roditelja, proveri u konzularnom uredu ili matičnom uredu.
• Imaš 18–21 godinu? Prijavu podnosiš sam, u konzularnom uredu RH ili u matičnom uredu u RH.
• Imaš više od 21 godinu? Čitaj sledeće odeljke – situacija je komplikovanija.

Čl. 5 st. 2 – Punoletni (21+), jedan roditelj HR drž. ROK ISTEKAO

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hrvatskom državljanstvu (NN 102/19), koji je stupio na snagu 1. januara 2020, propisao je privremenu mogućnost da i osobe starije od 21 godine, rođene u inostranstvu sa jednim HR roditeljem, podnesu zahtev za upis u evidenciju – ali samo u roku od tri godine od stupanja tog zakona na snagu, uz uslov da MUP prethodno utvrdi da ne postoje zapreke iz čl. 8 st. 1 t. 5 (poštovanje pravnog poretka, podmirena javna davanja, bez sigurnosnih zapreka). Taj rok je istekao početkom 2023. godine.

Zahtevi predati u roku rešavaju se po toj odredbi; prema iskustvima čitalaca, deo takvih predmeta je dugo bio u postupku. Novi zahtevi po ovom osnovu se više ne mogu podnositi.

Čl. 30a st. 2 – Oba roditelja HR drž., rođeni 1977–1991 ROK ISTEKAO

Isti zakon je propisao i mogućnost za osobe rođene između 8. januara 1977. i 8. oktobra 1991, čija su OBA roditelja u trenutku rođenja imala hrvatsko državljanstvo, ali im je u evidenciji upisano drugo državljanstvo: one se smatraju HR državljanima ako su u roku od tri godine od stupanja zakona na snagu podnele zahtev za utvrđivanje državljanstva. I taj rok je istekao početkom 2023. Koliko traje rešavanje zahteva predatih u roku, ne možemo pouzdano da navedemo.

Čl. 16 – Po nacionalnoj/etničkoj pripadnosti AKTIVAN

Ovo je osnov bez vremenskog ograničenja, ali je dokazivanje zahtevno. Prema ovom članu, pripadnik hrvatskog naroda koji nema prebivalište u RH može steći hrvatsko državljanstvo ako udovoljava pretpostavci iz čl. 8 st. 1 t. 5: da poštuje pravni poredak RH, da je podmirio dospela javna davanja i da ne postoje sigurnosne zapreke. Pravno, ovo je sticanje prirođenjem.

Ključna reč je „dokazati“. Po čl. 16 st. 2, pripadnost hrvatskom narodu utvrđuje se ranijim deklarisanjem te pripadnosti u pravnom prometu, navođenjem te pripadnosti u javnim ispravama, zaštitom prava i promicanjem interesa hrvatskog naroda i aktivnim učešćem u hrvatskim kulturnim, naučnim i sportskim udruženjima u inostranstvu. MUP RH kao primere isprava navodi radnu knjižicu, vojnu knjižicu, svedočanstvo, indeks i izvod iz matice rođenih ili venčanih. Ranije izjašnjavanje može se videti, na primer, u sledećim ispravama – koje će od njih MUP uvažiti, zavisi od ocene u svakom predmetu:

• ŠV obrasci sa fakulteta ili indeks (kako si se izjasnio pri upisu)
• Svedočanstva i potvrde iz osnovne i srednje škole sa rubrikom nacionalnosti
• Radna knjižica (rubrika nacionalnosti)
• Vojna knjižica
• Potvrda o upisu u poseban birački spisak hrvatske nacionalne manjine
• Izvodi iz matičnih knjiga u kojima je upisana narodnost
• Potvrde hrvatskih kulturnih, naučnih i sportskih udruženja o članstvu i aktivnom učešću
• Druge isprave u kojima je navedena narodnost (npr. zapisnik o prijavi namere sklapanja braka, gde se navodi nacionalnost)
• Krštenica – može biti dopunski dokaz, ali sama ne govori o narodnosti

Posebno je važan čl. 16 st. 3: dokaze o pripadnosti hrvatskom narodu ne mora priložiti osoba za čije je roditelje nesporno utvrđena pripadnost hrvatskom narodu. Više o tome u tekstu kako dokazati hrvatsku narodnost.

Koliko traje postupak po čl. 16 ne može se pouzdano navesti – prema iskustvima čitalaca čeka se dugo, a više o tome u tekstu koliko se čeka rešenje MUP-a. Upravna pristojba za rešenje o primitku u hrvatsko državljanstvo iznosi 139,36 EUR (MUP RH) i po uputstvu MUP-a plaća se pri preuzimanju rešenja kada je zahtev podnet u Hrvatskoj. Za zahtev podnet u inostranstvu MUP navodi samo da se konzularna pristojba plaća pri podnošenju, bez iznosa – iznos i trenutak plaćanja potvrdi u konzularnom uredu.

Čl. 11 – Iseljenici i njihovi potomci AKTIVAN

Ovaj osnov se odnosi na iseljenike i njihove potomke. Prema zakonu, iseljenik je osoba koja se pre 8. oktobra 1991. iselila s područja RH u nameri da u inostranstvu stalno živi. Izuzetno, iseljenik je i „pripadnik hrvatskog naroda koji se iselio s prostora u sastavu bivših država u kojima se, u vreme iseljenja, nalazilo i područje današnje Republike Hrvatske“.

Utvrđivanje državljanstva po ranijim propisima (čl. 30)

Ovo je osnov o kome mnogi ne znaju. Po čl. 30 st. 1, hrvatskim državljaninom smatra se osoba koja je to svojstvo stekla po propisima koji su važili do stupanja zakona na snagu (8. oktobra 1991) – MUP RH to naziva načelom kontinuiteta državljanstva. U vreme SFRJ svaki građanin je, uz savezno, imao i republičko državljanstvo. Zato je moguće da si ti, ili tvoj roditelj, po tadašnjim propisima imao hrvatsko republičko državljanstvo, a da to danas nije upisano u hrvatsku evidenciju. MUP RH pri tome navodi važno ograničenje: ko je po propisima koji su važili do 8. oktobra 1991. stekao drugo republičko državljanstvo u okviru SFRJ (na primer srpsko), ne ispunjava uslove za utvrđivanje hrvatskog državljanstva.

Ako misliš da bi ovo moglo da važi za tebe, obrati se matičnom uredu u Hrvatskoj nadležnom za mesto rođenja roditelja (ili tvoje) i pitaj da li postoji upis u evidenciju o hrvatskom državljanstvu. Ako upisa nema, a smatraš da si državljanstvo stekao po ranijim propisima, podnosi se zahtev za utvrđivanje hrvatskog državljanstva – iz Srbije preko konzularnog ureda (čl. 24 st. 5).

Upis dece (do 21 god.)

Ako si HR državljanin, tvoje dete rođeno u inostranstvu stiče državljanstvo poreklom kada ga prijaviš radi upisa u evidenciju, najkasnije do njegove 21. godine (čl. 5 st. 1). Šta treba znati:

• Prijava se podnosi u konzularnom uredu RH ili u matičnom uredu u RH
• Presudno je da si ti bio HR državljanin u trenutku rođenja deteta; ko stekne državljanstvo poreklom smatra se državljaninom od rođenja, a ko ga stekne prirođenjem – tek od dana uručenja rešenja (čl. 24a)
• Ako si državljanstvo stekao prirođenjem po čl. 11 ili čl. 16, tvoje maloletno dete stiče ga prirođenjem po čl. 13; zahtev podnosi jedan roditelj uz pisanu saglasnost drugog
• Deca bez prebivališta u RH upisuju se u središnju evidenciju koja se vodi u Gradu Zagrebu
• Za dete do 18 godina prijavu podnose roditelji; od 18 do 21 godine osoba je podnosi sama

Po braku – prirođenje stranaca

Po čl. 10, stranac koji je u braku sa HR državljaninom, kome je odobren stalni boravak i koji živi na području RH, može prirođenjem steći HR državljanstvo iako ne ispunjava pretpostavke iz čl. 8 st. 1 t. 1–4. Dakle, brak sam po sebi nije dovoljan: potreban je odobren stalni boravak i život u Hrvatskoj (uslove za stalni boravak uređuju propisi o strancima – proveri ih kod MUP-a RH). Nije opcija za one koji žive i rade u Srbiji i nemaju nameru da se presele. Izuzetak je supružnik iseljenika iz čl. 11 – on može steći državljanstvo i bez boravka u RH (čl. 11 st. 2).

Dokumentacija – šta sve treba pripremiti

Dokumenti za utvrđivanje državljanstva (čl. 30)

Ovo je relativno kompaktna lista u poređenju sa čl. 16. Prema uputstvu MUP-a RH o utvrđivanju hrvatskog državljanstva, prilaže se sledeće:

• Zahtev na propisanom obrascu (upitnik) – popuniti latinicom, čitko
• Životopis
• Izvod iz matične knjige rođenih – na međunarodnom obrascu; rok starosti MUP u ovom uputstvu ne navodi, pa u konzularnom uredu proveri da li traže izvod ne stariji od 6 meseci
• Izvod iz matične knjige venčanih (ako si u braku)
• Dokaz o državljanskom statusu (uverenje o državljanstvu Srbije iz koga se vidi kada i po kom osnovu si ga stekao); da li je potreban prevod, potvrdi u konzularnom uredu
• Overena kopija važeće isprave o identitetu sa fotografijom (pasoš ili lična karta)
• Overene kopije isprava o državljanstvu roditelja (domovnica) ili potvrde matičnog ureda da su roditelji ili jedan od njih upisani u evidenciju o hrvatskom državljanstvu
• Potvrda matičnog ureda u RH da ti nisi upisan u evidenciju o hrvatskom državljanstvu
• Izvodi iz matičnih knjiga za roditelje (ako su dostupni)
• Uverenje o nekažnjavanju MUP u uputstvu za utvrđivanje ne navodi – pribavi ga samo ako ga konzularni ured zatraži

Dokumenti za čl. 16 – Po nacionalnoj pripadnosti

Ovo je obimnija dokumentacija, jer uz lične isprave prilažeš i dokaze o pripadnosti hrvatskom narodu. Osnovna lista, prema uputstvu MUP-a RH o sticanju državljanstva:

Lična dokumenta (obavezno)

• Zahtev za sticanje hrvatskog državljanstva prirođenjem, na propisanom obrascu (Obrazac 1, 2 ili 3 – vidi stranicu Dokumenta)
• Životopis, u kome se ukratko navode i razlozi podnošenja zahteva
• Izvod iz matične knjige rođenih (osim ako si rođen u RH)
• Izvod iz matične knjige venčanih, ako si u braku (osim ako je brak sklopljen u RH)
• Dokaz o državljanskom statusu (uverenje o državljanstvu, pasoš ili lična karta)
• Uverenje o nekažnjavanju države čiji si državljanin i države u kojoj živiš , sa prevodom na hrvatski jezik – ne starije od 6 meseci
• Overena kopija važeće isprave o identitetu sa fotografijom
• Za decu: izvod iz matične knjige rođenih deteta, dokaz o njegovom državljanskom statusu i saglasnost drugog roditelja

Dokazi o izjašnjavanju kao Hrvat/ica (čl. 16 st. 2)

• ŠV obrasci sa fakulteta, indeks ili upisnica (rubrika: nacionalnost)
• Svedočanstva i potvrde iz osnovne i srednje škole
• Radna knjižica (rubrika: nacionalnost)
• Vojna knjižica (rubrika: nacionalnost)
• Potvrda o upisu u poseban birački spisak hrvatske nacionalne manjine u Srbiji
• Izvodi iz matičnih knjiga rođenih i venčanih u kojima je upisana narodnost
• Potvrde hrvatskih kulturnih, naučnih i sportskih udruženja
• Zapisnik o prijavi namere sklapanja braka (gde se navodi nacionalnost)
• Krštenica – kao dopunski dokaz
• Originali ili overene kopije; prilaži starije isprave, jer zakon traži ranije deklarisanje

Dokumenti roditelja i predaka

• Izvodi iz matičnih knjiga rođenih za roditelje (i babu/dedu, ako se na njih pozivaš)
• Domovnice predaka (ako postoje)
• Stara uverenja o državljanstvu predaka
• Radne knjižice, vojne knjižice predaka (sa rubrikom nacionalnosti)
• Čl. 16 st. 3: ako je za roditelje nesporno utvrđena pripadnost hrvatskom narodu, ne moraš prilagati sopstvene dokaze o pripadnosti

Napomena: zakon u čl. 16 st. 3 govori o roditeljima. Isprave bake i deke mogu pomoći da se utvrdi narodnost roditelja, ali same po sebi ne zamenjuju dokaze – vidi tekst državljanstvo preko bake i deke.

Životopis – šta pisati

Životopis se prilaže uz zahtev, a po uputstvu MUP-a RH u njemu se ukratko navode i razlozi podnošenja zahteva. Posebno „motivacijsko pismo“ zvanično uputstvo ne pominje – razlozi se pišu u samom životopisu. Detaljan vodič sa strukturom imaš u tekstu životopis za hrvatsko državljanstvo.

Za utvrđivanje državljanstva (kraći životopis)

Navedi: gde i kada si rođen, ko su ti roditelji (posebno koji je HR državljanin i od kada), školovanje, posao, brak, decu i kratko – zašto podnosiš zahtev.

Za čl. 16 (detaljniji životopis)

Ovde je koristan detaljniji pristup: lična i porodična istorija, kako ste se ti i tvoji roditelji izjašnjavali i u kojim ispravama se to vidi, tvoje učešće u hrvatskim udruženjima i razlozi zbog kojih tražiš državljanstvo. Sve što navedeš treba da se slaže sa priloženim ispravama.

OIB – lični identifikacioni broj

OIB (Osobni identifikacijski broj) je broj koji se upisuje i u putovnicu i u osobnu iskaznicu. Prema Poreznoj upravi RH, hrvatskim državljanima se OIB dodeljuje automatski:

• upisom činjenice rođenja u maticu rođenih, ili
• upisom državljanstva u knjigu državljana
• Ako si državljanin, a OIB nemaš, podnosi se „Zahtjev za određivanjem i dodjeljivanjem OIB-a“ uz ispravu o identitetu – uputstvo je na stranici Porezne uprave (porezna-uprava.gov.hr)
• Da li ti je OIB već dodeljen, pitaj u matičnom uredu kada preuzimaš domovnicu

Procedura korak po korak

1. 1

   Zakaži termin na vreme

   Ovo je prvi korak – i korisno je da ga uradiš pre nego što počneš da skupljaš papire sa ograničenim rokom važenja, jer prvi slobodan termin ne mora biti uskoro.

   • Gde se zakazuje: za Beograd na Hrvatskom konzularnom portalu (konzularniportal.mvep.hr); za Suboticu, prema zvaničnoj stranici Generalnog konzulata, telefonom +381 24 656 900, radnim danom od 12 do 13 časova. Naš sajt nije taj portal i ne zakazuje termine.
   • Beograd: Konzularni odjel Veleposlanstva RH, tel. +381 11 3679 140, mejl crocons.beograd@mvep.hr (rad sa strankama pon–čet 9:00–13:00)
   • Subotica: Generalni konzulat RH, tel. +381 24 656 906 i +381 24 656 900 (ured generalnog konzula), mejl gkrh.subotica@mvep.hr (rad sa strankama pon–pet 9:00–13:00)

   Konzularni ured ne odlučuje o zahtevu – prima dokumenta i prosleđuje ih. Postupak zakazivanja opisan je u tekstu zakazivanje termina u konzulatu u Beogradu.

2. 2

   Skupi i pripremi dokumenta

   Dokumenta skupljaj paralelno sa čekanjem na termin. Pazi na starost isprava – uverenje o nekažnjavanju ne sme biti starije od 6 meseci, pa ga ne valja vaditi prerano.

   Pre nego što platiš prevode, pitaj konzularni ured šta traži da bude prevedeno; prevode radi ovlašćeni sudski tumač za hrvatski jezik.

3. 3

   Predaj dokumenta u konzularnom uredu

   Zahtev se predaje lično. Prema uputstvu MUP-a RH, kada se zahtev predaje u inostranstvu, konzularna pristojba se plaća pri podnošenju; iznos i trenutak plaćanja potvrdi u konzularnom uredu pre termina. Prema konzularnom portalu (konzularniportal.mvep.hr), konzularna pristojba se ne može platiti gotovinom (portal to navodi na stranici o putovnici) – način plaćanja proveri pri zakazivanju termina. Predmet se zatim prosleđuje u Hrvatsku.

   Ako fali neki papir – ne paniči. Pitaj da li možeš da ga dostaviš naknadno, kao dopunu.

4. 4

   Čekanje – i kako da pratiš status

   Rok u kome MUP mora da reši zahtev za državljanstvo ne možemo da potvrdimo u izvorima koje smo proverili, a trajanje zavisi od osnova i od kompletnosti dokumentacije. Prema iskustvima čitalaca:

   • utvrđivanje državljanstva (čl. 30, čl. 30a) po pravilu traje kraće
   • čl. 5 st. 2 (jedan roditelj; samo zahtevi predati do isteka roka): od više meseci naviše
   • čl. 16 (narodnost): najduže, neretko i više godina
   • svaka tražena dopuna produžava postupak

   O stanju predmeta možeš pitati konzularni ured u kome si predao zahtev ili MUP RH – kontakti su na mup.gov.hr. Uz upit navedi ime i prezime, datum rođenja i datum i mesto predaje.

   Više o rokovima: koliko se čeka rešenje MUP-a.

5. 5

   Moguća dopuna ili razgovor

   Tokom postupka mogu te pozvati da dopuniš dokumentaciju, a prema iskustvima čitalaca deo podnosilaca bude pozvan i na razgovor. Pazi na rok iz poziva i redovno proveravaj poštu; ako ne možeš da dođeš ili rok ne možeš da ispoštuješ, odmah se javi organu koji te je pozvao.

   Prema iskustvima čitalaca, na razgovoru se pita o porodičnoj istoriji, školovanju, zaposlenju i razlozima zahteva. Odgovaraj istinito – ako nešto ne znaš, reci otvoreno da ne znaš.

   Iz samog poziva ne može se zaključiti kakav će biti ishod.

6. 6

   Pozitivno rešenje – šta dalje

   O ishodu te obaveštava konzularni ured u kome si predao zahtev. Kod prirođenja se državljanstvo stiče danom uručenja rešenja o primitku (čl. 24a), a osoba koja ga stiče prirođenjem daje svečanu prisegu (čl. 24b).

   Posle toga sledi upis u evidenciju o hrvatskom državljanstvu, koju vodi matični ured. Osobe koje nemaju prebivalište u RH upisuju se u središnju evidenciju u Gradu Zagrebu (čl. 27). OIB se dodeljuje upisom državljanstva u knjigu državljana.

   Pre nego što kreneš po isprave, proveri u matičnom uredu da li je upis sproveden – tek tada možeš dobiti domovnicu. Koliko upis traje, ne možemo pouzdano da navedemo.

7. 7

   Vađenje domovnice, pasoša i osobne iskaznice

   Kada si upisan u evidenciju o hrvatskom državljanstvu, domovnicu izdaje matični ured, zahtev za putovnicu predaješ u konzularnom uredu ili u policijskoj upravi odnosno postaji u Hrvatskoj, a osobnu iskaznicu izdaju samo policijske uprave i postaje u Hrvatskoj – detalje pogledaj u sledećoj sekciji.

Gde i kako vaditi pasoš i osobnu u HR

Tovarnik – postaja uz samu granicu

Tovarnik je mesto uz sam granični prelaz sa Srbijom (Šid), pa ga čitaoci iz Srbije često pominju kao najbliže mesto za hrvatske isprave. Zakonski, Tovarnik nema nikakav poseban status: zahtev možeš predati u bilo kojoj policijskoj upravi ili postaji koja obavlja upravne poslove. Pre puta proveri:

• Da li postaja prima zahteve: MUP navodi da zahteve primaju policijske uprave i postaje koje obavljaju upravne poslove – ne sve. Spisak i kontakti su na policija.gov.hr, a za ovo područje na stranici Policijske uprave vukovarsko-srijemske
• Radno vreme sa strankama – za policijsku postaju i za matični ured; ne objavljujemo ga jer se menja
• Plaćanje: uplatnicom u pošti, FINI ili banci, internet bankarstvom, ili karticom pri predaji zahteva
• Fotografija: ponesi jednu fotografiju 35×45 mm (fotografu naglasi da je za biometrijsku putovnicu)
• Žurni postupak: putovnica izrađena u žurnom postupku preuzima se u policijskoj upravi, ne u postaji

Ilok i Vukovar

Čitaoci iz Vojvodine pominju i Ilok (preko puta Bačke Palanke) i Vukovar. Važi isto što i za Tovarnik: nema posebnog statusa, a sve se proverava unapred.

• Proveri da li konkretna postaja obavlja upravne poslove i kada radi sa strankama
• Fotografiju (35×45 mm) ponesi sa sobom – ne računaj na to da ćeš je napraviti na licu mesta
• Putovnica izrađena u žurnom postupku preuzima se u policijskoj upravi, ne u postaji – adresu proveri na stranici Policijske uprave vukovarsko-srijemske
• Kontakti: vukovarsko-srijemska-policija.gov.hr; matični uredi: vusz.hr

Zagreb – za hitne slučajeve

Ako ti putovnica hitno treba, prema stranici MUP-a RH o putovnici najkraći rok ima Policijska uprava zagrebačka – uz nižu cenu žurnog postupka nego u ostalim upravama (tako stoji na mup.gov.hr):

• Žurni postupak u Policijskoj upravi zagrebačkoj: rok 48 sati, cena 54,42 EUR
• Žurni zahtev se u Zagrebu ne može predati u policijskim postajama – adresu za predaju proveri na stranici Policijske uprave zagrebačke (zagrebacka-policija.gov.hr)
• U ostalim policijskim upravama i njihovim postajama: rok u žurnom postupku je 3 radna dana, cena 61,72 EUR
• Središnju evidenciju o hrvatskom državljanstvu za osobe bez prebivališta u RH vodi Grad Zagreb – kontakte potraži na zagreb.hr

Šta poneti za PRVO vađenje pasoša i osobne

Ako si upravo stekao HR državljanstvo i upisan si u evidenciju o hrvatskom državljanstvu:

1. A

   Matični ured

   Matični ured izdaje domovnicu – javnu ispravu kojom se dokazuje hrvatsko državljanstvo (čl. 28) – i izvod iz matice rođenih, ako si u nju upisan. Ponesi rešenje i važeću ispravu sa fotografijom. Iznos pristojbe proveri u matičnom uredu; više na stranici Šta je domovnica.

2. B

   Policijska uprava ili postaja (MUP)

   Uz zahtev za putovnicu stavlja se na uvid osobna iskaznica ili druga isprava iz koje se mogu utvrditi identitet i državljanstvo (čl. 36) – ko prvi put vadi hrvatske isprave nosi domovnicu i važeću ispravu sa fotografijom (npr. srpski pasoš). MUP navodi i: dokaz o uplati (ako ne plaćaš karticom) i jednu fotografiju 35×45 mm. Pri predaji se uzimaju otisci dva prsta i potpis (čl. 37).

   Za osobnu iskaznicu prilaže se fotografija u boji 3,5×4,5 cm i isprava sa fotografijom radi utvrđivanja identiteta. Hrvatski državljanin bez prebivališta u RH može dobiti osobnu iskaznicu – u nju se upisuje prebivalište izvan RH. Osobna iskaznica se ne može izvaditi u konzularnom uredu: izdaju je samo policijske uprave i postaje u Hrvatskoj.

Obnova (zamena) isteklog pasoša

Ako već imaš HR pasoš i istekao ti je, postupak je jednostavniji: uz zahtev prilažeš i staru putovnicu, koja se poništava (čl. 37 st. 6). Zahtev je moguć i online, kroz sistem e-Građani, ako već imaš ranije izdatu putovnicu i osobnu iskaznicu ne stariju od godinu dana sa identifikacionim i potpisnim sertifikatom – tada se ne prilaže fotografija. Ko nema prebivalište u RH, u e-zahtevu bira policijsku upravu ili postaju u kojoj će preuzeti putovnicu; dostave u inostranstvo nema.

Aktuelne cene i rokovi (2026)

Iznose za isprave koje izdaje MUP RH preuzeli smo sa stranica mup.gov.hr (provereno u septembru 2026), a konzularne pristojbe sa naše stranice Troškovi. Pre uplate uvek proveri važeći iznos.

Putovnica (hrvatska putovnica / pasoš)

Rok važenja putovnice: 10 godina; građanima mlađim od 21 godine izdaje se sa rokom važenja od 5 godina (čl. 12 Zakona o putnim ispravama). Ko u periodu od 5 godina izgubi dve ili više putovnica, novu dobija sa rokom važenja od godinu dana.

Osobna iskaznica (elektronska eOI)

Rok važenja osobne iskaznice i sertifikata: 5 godina; osobna iskaznica izdata osobi sa navršenih 70 ili više godina važi 40 godina (čl. 4 Zakona o osobnoj iskaznici), a sertifikati, ako ih ima, i tada važe 5 godina.

Ostali troškovi i takse

Putovanje, dvojno državljanstvo i svakodnevni život

Dvojno državljanstvo – da ili ne?

Po osnovima opisanim u ovom tekstu – da. Otpust iz stranog državljanstva je uslov samo kod redovnog prirođenja (čl. 8 st. 1 t. 2), a od tog uslova su izuzeti iseljenici i potomci (čl. 11) i pripadnici hrvatskog naroda (čl. 16); kod sticanja poreklom on se i ne postavlja. Imaj u vidu čl. 2: državljanin RH koji ima i strano državljanstvo smatra se pred telima državne vlasti RH isključivo hrvatskim državljaninom. Srpsku stranu pitanja obradili smo na stranici Dvojno državljanstvo.

Koji pasoš koristim na granici?

Ovo pitanje zbunjuje mnoge. Praktično pravilo:

• Srpska granica (izlaz/ulaz iz Srbije): srpska isprava
• Hrvatska granica i ulazak u EU: HR putovnica ili HR osobna iskaznica – pred hrvatskim organima si isključivo hrvatski državljanin (čl. 2)
• Na aerodromu: avio-kompaniji pokaži ispravu sa kojom ulaziš u državu odredišta

HR osobna iskaznica za prelaz granice

HR osobna iskaznica (eOI) je isprava sa kojom državljani EU putuju unutar Unije:

• Države članice EU, a po pravilu i države EEA (Norveška, Island, Lihtenštajn) i Švajcarska
• Za države van EU – uključujući i države regiona – proveri na stranicama MVEP-a RH da li primaju osobnu iskaznicu

Hrvatski državljanin koji nema prijavljeno prebivalište u RH može dobiti osobnu iskaznicu – u nju se upisuje podatak o prebivalištu izvan Republike Hrvatske. Zahtev se predaje isključivo u policijskoj upravi ili postaji u Hrvatskoj. Korisna je za putovanja unutar EU bez pasoša i za e-usluge u HR.

Putovanje u SAD i UK

• SAD: Hrvatska je u programu Visa Waiver. Pre puta treba ti odobrenje ESTA, koje se traži online; važeći iznos naknade proveri na zvaničnom sajtu esta.cbp.dhs.gov.
• Ujedinjeno Kraljevstvo: Treba ti ETA (Electronic Travel Authorisation) – online prijava, plaća se. Aktuelne uslove proveri na gov.uk.

Putovnica bez pečata – šta to znači u praksi

Na unutrašnjim granicama šengenskog prostora (npr. Hrvatska–Slovenija, Hrvatska–Mađarska) nema redovne granične kontrole. Na spoljnim granicama – a granica Srbije i Hrvatske je spoljna granica – državljani EU se proveravaju, ali im se putne isprave ne pečatiraju; pečat (odnosno elektronska evidencija ulaska i izlaska) odnosi se na državljane trećih zemalja. Države van EU postupaju po svojim pravilima.

EU direktiva 2004/38 – supružnici HR državljana

Ovo je jedna od najkorisnijih, a manje poznatih posledica državljanstva EU: prema Direktivi 2004/38/EZ, supružnik državljanina EU (a pod uslovima iz Direktive i registrovani partner) ima pravo da ga prati i da boravi sa njim u drugoj državi članici u koju se državljanin EU preseli – bez obzira na sopstveno državljanstvo.

Vozačka dozvola

Državljanstvo samo po sebi ne daje pravo na HR vozačku dozvolu: po pravilima EU vozačka dozvola se izdaje u državi u kojoj imaš uobičajeno boravište. Ako živiš u Srbiji i nemaš plan da se preseliš, zadržavaš srpsku vozačku dozvolu. Uslove za izdavanje i zamenu proveri na stranicama MUP-a RH.

Svi kontakti i korisni linkovi

Konzularni uredi RH u Srbiji

Termin za Beograd zakazuje se na konzularnom portalu (konzularniportal.mvep.hr). Termin za Suboticu se, prema zvaničnoj stranici Generalnog konzulata, zakazuje telefonom +381 24 656 900, radnim danom od 12 do 13 časova.

MUP RH – Status i informacije

Matični uredi i policija – HR pogranična mesta

Porezna uprava RH – OIB

porezna-uprava.gov.hr – Dodjeljivanje OIB-a

Pravna pomoć

Ovaj sajt ne preporučuje advokate, agencije ni posrednike i ne objavljuje njihove kontakte. Ako ti je potrebno zastupanje – na primer posle odbijenog zahteva – obrati se advokatu koga sam izabereš; u Hrvatskoj je imenik advokata dostupan preko Hrvatske odvjetničke komore. Šta možeš da uradiš sam, pročitaj u tekstu odbijen zahtev za državljanstvo, a okvirne cene advokatskih usluga na stranici Troškovi.

Izvori i korisni linkovi

• Zakon o hrvatskom državljanstvu (NN 53/91 … 138/21) – zakon.hr
• Zakon o putnim ispravama hrvatskih državljana – prečišćeni tekst na zakon.hr
• MUP RH – Državljanstvo
• MUP RH – Upute o proceduri: sticanje hrvatskog državljanstva
• gov.hr – Stjecanje hrvatskog državljanstva
• MUP RH – Putovnica
• MUP RH – Osobna iskaznica (eOI)
• ePutovnica – e-zahtev za putovnicu
• MVEP RH – Generalni konzulat u Subotici, kontakt i radno vreme
• Porezna uprava RH – Dodjeljivanje OIB-a
• Hrvatski konzularni portal (konzularniportal.mvep.hr)
• Narodne novine – Međunarodni ugovori 6/98 – Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i kaznenim stvarima (član 19)
• MVEP RH – Legalizacija isprava (spisak dvostranih ugovora kojima je ukinuta legalizacija)

Napomena: ovo je nezvaničan informativni vodič, a ne pravni savet. Propisi i takse se menjaju — pre predaje proveri kod nadležnog organa.