Sudski tumač za hrvatski jezik — overen prevod dokumenata za državljanstvo

Ko priprema dokumenta za hrvatsko državljanstvo iz Srbije, pre ili kasnije stigne do pitanja prevoda i sudskog tumača za hrvatski jezik. Zato vredi znati ko je to lice, ko ga postavlja, kako izgleda ispravno overen prevod i šta hrvatski organi zaista traže. U ovom tekstu je samo ono što piše u propisima i na zvaničnim stranicama — a tamo gde zvaničnog odgovora nema, to vam otvoreno kažemo i upućujemo vas koga da pitate.

Ko je stalni sudski prevodilac u Srbiji

Ono što se u govoru zove „sudski tumač“, propis naziva stalni sudski prevodilac. Oblast uređuje Pravilnik o stalnim sudskim tumačima („Službeni glasnik RS“, br. 35/10, 80/16, 7/17 i 45/26). Prema tom pravilniku:

rešenje o postavljenju prevodioca donosi ministar nadležan za pravosuđe (član 5), a rešenje se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i sadrži lično ime i jezik za koji je prevodilac postavljen (član 6);
prevodilac mora da ima visoko obrazovanje, da poznaje pravnu terminologiju i da ima najmanje pet godina iskustva na prevodilačkim poslovima (član 3);
posle postavljenja polaže zakletvu pred predsednikom višeg suda na čijem području ima prebivalište (član 7);
nadzor nad njegovim radom vrši predsednik višeg suda (član 10).

U AP Vojvodini deo ovih poslova obavlja Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Prema informaciji na sajtu tog sekretarijata, on organizuje proveru znanja za kandidate sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine, pokrajinski sekretar posle sprovedenog postupka po oglasu rešenjem postavlja stalne sudske prevodioce, a sekretarijat vodi i registar za područje viših sudova u Vojvodini.

Za vas je bitno jedno: u rešenju o postavljenju i na pečatu prevodioca uvek stoji jezik za koji je postavljen. Za dokumenta koja idu hrvatskim organima tražite prevodioca postavljenog za hrvatski jezik.

Kako da pronađete prevodioca za hrvatski jezik

Ne morate da se oslanjate na oglase. Postoje tri zvanična mesta:

Elektronska evidencija Ministarstva pravde. Ministarstvo vodi evidenciju prevodilaca u elektronskom obliku (član 9 Pravilnika) i objavljuje je na svom sajtu, u odeljku Registri, kao tabelu za preuzimanje: mpravde.gov.rs — Elektronska evidencija stalnih sudskih prevodilaca i tumača. Tabela je razvrstana po jezicima i ispisana ćirilicom, pa u njoj potražite odeljak za hrvatski jezik. Po Pravilniku, evidencija sadrži i zanimanje, adresu i broj telefona prevodioca, kao i broj i datum rešenja o postavljenju.
Registar za Vojvodinu. Pokrajinski sekretarijat objavljuje registar stalnih sudskih tumača za područje viših sudova na teritoriji AP Vojvodine.
Lista višeg suda. Pravilnik propisuje da viši sud objavljuje listu prevodilaca za svoje područje (član 10), pa listu možete potražiti i u višem sudu u svom gradu.

Kako izgleda ispravno overen prevod

Pravilnik tačno propisuje šta overen prevod mora da ima, pa to možete sami da proverite kad ga preuzmete:

Tekst overe. Tačnost prevoda prevodilac overava svojim potpisom i pečatom, a tekst overe glasi: „Potvrđujem da ovaj prevod u potpunosti odgovara izvorniku koji je sastavljen na ____ jeziku.“ (član 14).
Pečat. Okruglog je oblika, prečnika 38 mm, i sadrži ime i prezime, oznaku „sudski prevodilac“, naznaku jezika za koji je postavljen i mesto prebivališta prevodioca (član 8).
Više strana. Ako prevod ima dve ili više strana, strane moraju biti označene rednim brojem, overene u donjem desnom uglu i prošivene jemstvenikom, čiji se krajevi na poslednjoj strani spajaju i potvrđuju pečatom prevodioca (član 14).

Pravilnik Srbije ne propisuje izričito da se prevod povezuje sa originalom ili kopijom isprave. Zato pre predaje dokumenata pitajte prevodioca kako će prevod biti spojen sa ispravom, a konzulat u kom obliku prevod treba da stigne.

Šta hrvatski organi zvanično traže

O zahtevu odlučuje Ministarstvo unutarnjih poslova Republike Hrvatske (MUP RH), pa je merodavno ono što piše na njegovoj stranici o državljanstvu:

Za uverenje o nekažnjavanju MUP doslovno traži da bude „u izvorniku ili propisno ovjerenoj preslici s prijevodom na hrvatski jezik ne starijeg datuma od šest mjeseci“. Među prilozima uz zahtev za sticanje državljanstva na toj stranici, to je jedini kod kog se prevod izričito pominje.
Za strane javne isprave (MUP kao primer navodi rodni i venčani list) prethodno je potrebno sprovesti postupak legalizacije, „osim ako dvostranim i mnogostranim međunarodnim ugovorima nije utvrđeno drukčije“. Za javne isprave iz Srbije koje se koriste u Hrvatskoj apostille po pravilu nije potreban: legalizacija je ukinuta Ugovorom o pravnoj pomoći između Hrvatske i Srbije (NN-MU 6/98, čl. 19), što navodi i MVEP. Pre nego što platite bilo kakvu overu, potvrdite u konzularnom uredu da za vaš dokument ne traže ništa dodatno. Više u posebnom vodiču za apostille pečat.

Na portalu gov.hr izvod iz matične knjige rođenih opisan je kao izvod „izdan na propisanom obrascu sukladno međunarodnim ugovorima i konvencijama“.

Ćirilica, latinica i „da li se srpski uopšte prevodi“

Ovo je najčešće pitanje i na njega moramo da odgovorimo pošteno: na zvaničnim stranicama MUP-a RH i gov.hr koje smo pregledali nema pravila koje bi razlikovalo dokumenta na ćirilici od dokumenata na latinici, niti spiska srpskih dokumenata koji se primaju bez prevoda. Zvanična formulacija je samo ona gore navedena — „s prijevodom na hrvatski jezik“.

Zato nemojte računati na pravila koja kruže internetom. Pre nego što platite prevode, pitajte konzularni ured kom predajete zahtev koja dokumenta prima bez prevoda, a koja ne:

Konzularni odjel Veleposlanstva RH u Beogradu — crocons.beograd@mvep.hr, tel. +381 11 3679 140;
Generalni konzulat RH u Subotici — gkrh.subotica@mvep.hr, tel. +381 24 656 906 i +381 24 656 900 (ured generalnog konzula).

U Beogradu se termin zakazuje na konzularnom portalu (konzularniportal.mvep.hr), a u Subotici, prema zvaničnoj stranici Generalnog konzulata, telefonom +381 24 656 900, radnim danom od 12 do 13 časova; naš sajt nije taj portal. Kako se zakazuje, objasnili smo u tekstu o zakazivanju termina u konzulatu.

Da li izvod na međunarodnom obrascu zamenjuje prevod

Višejezični izvodi iz matičnih knjiga izdaju se po Konvenciji br. 16 Međunarodne komisije za građanska stanja, potpisanoj u Beču 8. septembra 1976. Prema zvaničnoj tabeli te komisije, i Srbija i Hrvatska su ugovornice: Srbija je vezana po osnovu sukcesije (izjava o sukcesiji deponovana je 16. oktobra 2001), a za Hrvatsku Konvencija važi od 22. oktobra 1993.

Šta Konvencija zaista kaže:

izvodi se sastavljaju na propisanim obrascima na zahtev zainteresovanog lica ili kada njihova upotreba zahteva prevod (član 1);
takvi izvodi se prihvataju bez legalizacije ili ekvivalentne formalnosti na teritoriji svake države ugovornice (član 8).

Konvencija, dakle, izričito oslobađa takav izvod legalizacije. O prevodu ne sadrži jednako izričitu rečenicu: član 1 samo kaže da se obrazac koristi i onda kada bi upotreba izvoda zahtevala prevod. Kako konzularni uredi Republike Hrvatske u Srbiji postupaju u praksi, nije zvanično objavljeno. Na mvep.gov.hr postoji, na primer, starije uputstvo jednog veleposlanstva van Srbije (objavljeno 2013, sa iznosima u američkim dolarima) koje za izvod „izdan na propisanom obrascu sukladno međunarodnim ugovorima i konvencijama“ traži da bude „ovjeren pečatom Apostille i preveden na hrvatski jezik od strane ovlaštenog prevoditelja“. To uputstvo se ne odnosi na Srbiju: za isprave iz Srbije legalizacija je ukinuta i Ugovorom o pravnoj pomoći između Hrvatske i Srbije (NN-MU 6/98, čl. 19), što navodi i MVEP. Pitanje prevoda time nije rešeno, pa pre predaje pitajte konzularni ured u Beogradu ili Subotici da li izvod na međunarodnom obrascu prima bez prevoda i da li za vaš dokument traži išta dodatno.

Ako se ipak stavlja apostille: pre prevoda

Za javne isprave iz Srbije koje se koriste u Hrvatskoj apostille po pravilu nije potreban (NN-MU 6/98, čl. 19). Ako ga ipak pribavljate — za treću državu ili zato što ga je ured izričito zatražio — pribavite ga pre prevoda. Zvaničan propis koji izričito nalaže taj redosled nismo pronašli; on proizlazi iz samog teksta overe, jer prevodilac potvrđuje da prevod u potpunosti odgovara izvorniku. Ako se apostille doda naknadno, prevod ga ne obuhvata. Kada prevodiocu predajete takvu ispravu, naglasite da treba prevesti i apostille.

Pazite i na rokove: MUP za uverenje o nekažnjavanju traži da ne bude starije od šest meseci, pa prevode radite neposredno pre predaje, a ne mesecima unapred. Spisak svih priloga je na stranici Dokumenta.

Može li prevod da se uradi u Hrvatskoj

U Hrvatskoj postoji ista služba — stalni sudski tumač. Od 1. januara 2023. stalne sudske tumače imenuje i razrešava ministar nadležan za pravosuđe (član 124.c Zakona o sudovima, unet izmenama objavljenim u Narodnim novinama 21/22); ranije ih je rešenjem imenovao predsednik županijskog ili trgovačkog suda. Pravilnik o stalnim sudskim tumačima (Narodne novine 88/08 i 119/08) na zakon.hr i dalje nosi oznaku „na snazi“, ali je pisan pre te promene, pa i dalje pominje imenovanje rešenjem predsednika suda i nagradu u kunama. Po članku 19. tog pravilnika tumač prevod overava potvrdom da „prijevod potpuno odgovara izvorniku“, a uz overeni prevod se uvezuje i preslika ili original izvornog teksta. Popis stalnih sudskih tumača objavljuje hrvatsko ministarstvo nadležno za pravosuđe na stranici Stalni sudski tumači (mpudt.gov.hr).

Zvaničnu rečenicu o tome da li konzularni ured u Srbiji jednako prima prevod stalnog sudskog prevodioca iz Srbije i prevod stalnog sudskog tumača iz Hrvatske nismo pronašli, pa i to proverite u konzulatu pre nego što naručite prevod.

Koliko košta prevod

Srpski pravilnik sadrži tarifu. Po članu 15, u tekstu izmenjenom u maju 2026. („Službeni glasnik RS“, broj 45/2026), prevodilac ima pravo na nagradu od 1.500 dinara za svaku autorsku stranicu pisanog prevoda, bez obzira na to da li se prevodi sa srpskog na strani jezik ili obrnuto. Ista odredba kaže da je tarifa sastavni deo liste stalnih sudskih prevodilaca.

Pravilnik ne određuje koliko teksta čini autorsku stranicu, niti izričito kaže kako se tarifa primenjuje kada prevod naručuje građanin, a ne sud. Zato iznos iz pravilnika nemojte uzimati kao konačnu cenu svog prevoda: cenu tražite unapred, za svaki dokument posebno, i pitajte šta je u nju uračunato. Na našoj stranici Troškovi sudski prevod je procenjen na 20–60 € po dokumentu; tu možete i da saberete ukupan trošak postupka.

Izvori

Napomena: ovaj sajt je nezvaničan informativni vodič. Propisi, tarife i takse se menjaju — pre predaje proverite kod nadležnog organa (Ministarstvo pravde Srbije, konzularni ured RH, MUP RH).