Prvi hrvatski pasoš posle rešenja: koraci od rešenja do putovnice

Pozitivno rešenje MUP-a Republike Hrvatske je najvažniji trenutak u celom postupku, ali pasoš ne stiže sam od sebe. Između rešenja i prve hrvatske putovnice ima nekoliko koraka: uručenje rešenja, upis u evidenciju o državljanstvu, domovnica, OIB i tek onda zahtev za pasoš u konzularnom uredu. U ovom tekstu idemo redom, a za svaki korak navodimo šta piše u zakonu i na zvaničnim stranicama. Tamo gde zvanični izvori ne daju jasan odgovor, to otvoreno kažemo i upućujemo vas da pitate konzulat.

1. Uručenje rešenja: kada zaista postajete državljanin

Ako ste zahtev predali u Srbiji, rešenje ne dobijate poštom. U uputstvu MUP-a RH stoji da će diplomatska misija ili konzularni ured uputiti stranci pisani poziv da dođe da preuzme rešenje. Rešenje se uručuje u onom uredu u kom je zahtev i podnet, a pri uručenju potpisujete dostavnicu sa tačnim datumom preuzimanja.

Taj datum je važan. Prema članu 24a stav 2 Zakona o hrvatskom državljanstvu, prirođenjem se hrvatsko državljanstvo stiče danom uručenja rešenja o prijemu u državljanstvo. Dakle, ne danom kada je rešenje doneto, nego danom kada ste ga preuzeli. U prirođenje spadaju i osnovi po kojima ljudi iz Srbije najčešće podnose zahtev: iseljenici i njihovi potomci, kao i pripadnici hrvatskog naroda.

Drugačije je sa onima koji su državljanstvo stekli poreklom: po članu 24a stav 1 oni se smatraju hrvatskim državljanima od trenutka rođenja, pa se kod njih radi o upisu u evidenciju, a ne o prijemu u državljanstvo.

2. Svečana prisega

Član 24b Zakona propisuje da osoba koja stiče hrvatsko državljanstvo prirođenjem daje svečanu prisegu. Tekst je propisan zakonom: „Prisežem svojom čašću da ću se kao hrvatski državljanin/državljanka pridržavati Ustava i zakona te poštivati pravni poredak, kulturu i običaje u Republici Hrvatskoj.“

Način i postupak davanja prisege uređuje poseban pravilnik ministra unutrašnjih poslova. Kako se prisega tehnički daje kada se rešenje preuzima u konzulatu u Srbiji, pitajte konzularni ured koji vam je poslao poziv.

3. Upis u evidenciju o državljanstvu i domovnica

O hrvatskom državljanstvu vodi se evidencija, a vodi je matični ured (član 27 Zakona). Osobe koje stiču državljanstvo, a nemaju prebivalište u Hrvatskoj, upisuju se u središnju evidenciju, koju vodi nadležno telo u Gradu Zagrebu. To je slučaj većine čitalaca iz Srbije.

Na portalu gov.hr piše da se domovnica može podići u bilo kom matičnom uredu u Hrvatskoj „nakon primitka u hrvatsko državljanstvo i izvršenog upisa u knjigu državljana“. Drugim rečima, domovnicu ne možete dobiti istog dana kada preuzmete rešenje ako upis još nije sproveden. Zvanični izvori ne navode koliko upis traje, pa rok proverite u konzulatu ili u matičnom uredu.

Šta je domovnica, gde se traži i šta vam za nju treba, objasnili smo na stranici Šta je domovnica.

4. OIB

OIB je hrvatski lični identifikacioni broj. Prema Poreznoj upravi RH, hrvatskim državljanima OIB se dodeljuje upisom činjenice rođenja u maticu rođenih, odnosno upisom državljanstva u knjigu državljana. To znači da za novog državljanina OIB po pravilu nastaje uz sam upis, bez posebnog zahteva.

OIB se upisuje i u pasoš: član 26 Zakona o putnim ispravama hrvatskih državljana predviđa da obrazac putovnice ima prostor za upis OIB-a, a po članu 26a OIB se čuva i na čipu putovnice. Pre termina za pasoš proverite da li vam je OIB dodeljen. Ako nije, Porezna uprava navodi koja dokumenta podnose državljani koji žive u inostranstvu, a nemaju OIB. Više o tome u tekstu OIB: šta je i kako se dobija.

5. Zahtev za pasoš u konzularnom uredu

Hrvatski državljanin koji boravi u inostranstvu može podneti zahtev u ambasadi ili konzulatu Republike Hrvatske na čijem području boravi. U Srbiji su to Konzularni odjel Veleposlanstva RH u Beogradu (Kneza Miloša 82/I sprat) i Generalni konzulat RH u Subotici (Maksima Gorkog 6). Koji ured je nadležan za vašu adresu, proverite pre zakazivanja.

Stranke se u Beogradu primaju isključivo po unapred zakazanom terminu, a termin se rezerviše na konzularnom portalu (konzularniportal.mvep.hr). U Generalnom konzulatu u Subotici termin se, prema njegovoj zvaničnoj stranici, zakazuje telefonom +381 24 656 900, radnim danom od 12 do 13 časova. Konzularni portal je zvanični portal Ministarstva vanjskih i europskih poslova RH; naš sajt nije taj portal i preko nas se ne može zakazati termin. Postupak zakazivanja opisan je u tekstu kako zakazati termin u konzulatu.

Lični dolazak i biometrija

Zahtev za pasoš se podnosi lično. Pri prijemu zahteva uzimaju se fotografija, otisci dva prsta i svojeručni potpis (član 37 Zakona o putnim ispravama). Za dete zahtev podnosi roditelj ili zakonski zastupnik. Dete do navršenih 12 godina ne mora biti prisutno i od njega se ne uzimaju otisci ni potpis, dok deca sa navršenih 12 godina moraju doći.

Šta se prilaže za prvi pasoš

Na stranici konzularnog portala o putovnici navedeno je da se uz zahtev prilaže:

domovnica i rodni list, ako je reč o prvoj putovnici;
postojeća putovnica, a ako ona nije dostupna, lična karta ili druga važeća identifikaciona isprava (kod prvog pasoša hrvatsku putovnicu još nemate, pa nosite važeću ispravu sa fotografijom koju imate);
biometrijska fotografija 3,5 × 4,5 cm na glatkom papiru, koju donosite izrađenu;
dokaz aktuelne adrese u zemlji boravka;
konzularna taksa, uz napomenu da plaćanje gotovinom nije moguće;
za maloletne dodatno rodni list.

Stranica Ministarstva vanjskih i europskih poslova dodaje nekoliko važnih detalja. Kod prvog zahteva prilaže se dokaz o hrvatskom državljanstvu (kao primeri se navode domovnica, potvrda matičnog ureda o upisu u knjigu državljana ili rešenje o prijemu u državljanstvo) i izvod iz matice rođenih ne stariji od 6 meseci. Inostrani izvod mora biti izdat u skladu sa međunarodnim ugovorima i konvencijama. Rok od 6 meseci se, dakle, u zvaničnom tekstu odnosi na izvod iz matice rođenih, a ne na domovnicu. Ista stranica među prilozima navodi i „vjerodostojan dokaz o prebivalištu“.

Obratite pažnju na razliku: konzularni portal kod prve putovnice pominje samo domovnicu i rodni list, dok Ministarstvo kao dokaz državljanstva navodi i potvrdu matičnog ureda ili rešenje. Koji dokaz će vaš ured prihvatiti, potvrdite pre termina.

Ako ste brak sklopili u inostranstvu ili ste menjali prezime, Ministarstvo navodi da tu činjenicu treba prethodno sprovesti u hrvatskim državnim maticama, preko nadležnog matičnog ureda. Da li u vašem slučaju treba prethodno upisati i rođenje u hrvatsku maticu rođenih, zvanične stranice o putovnici ne kažu izričito, pa to pitajte konzulat pre termina.

Konzularni službenik može zatražiti i druga dokumenta. Zato je najsigurnije da spisak potvrdite mejlom kod ureda u kom imate termin. Opšti pregled je na stranici Dokumenta.

6. Taksa i način plaćanja

Konzularna taksa za pasoš propisana je Uredbom o Tarifi upravnih pristojbi (Narodne novine 156/2022 i 130/2025), tarifni broj 26. Izmena iz 2025. godine nije dirala taj tarifni broj:

Podnosilac	Taksa
Osobe starije od 21 godine	74,32 €
Osobe mlađe od 21 godine	55,74 €

Isti iznosi su i na našoj stranici Troškovi. Za sam zahtev se ne naplaćuje posebna taksa. Ista Uredba daje šefu diplomatske misije ili konzularnog ureda pravo da u državama sa nižim nacionalnim dohotkom od hrvatskog utvrdi naplatu u 50% manjem iznosu. Zvanične stranice ne kažu da li se to primenjuje u Srbiji, pa tačan iznos i valutu potvrdite u konzulatu. Konzularni portal izričito navodi da plaćanje gotovinom nije moguće. Kojim sredstvom se tačno plaća (kartica, uplata na račun), portal ne navodi, pa i to pitajte pri zakazivanju.

7. Rok, preuzimanje i važenje pasoša

Prema članu 40 Zakona o putnim ispravama, konzularni ured je dužan da zahtev reši u roku od 30 dana od dana podnošenja. To je rok za rešavanje zahteva, a ne obećanje da ćete pasoš imati u ruci za 30 dana. Ni konzularni portal ni stranica Ministarstva o putovnici ne navode koliko traje izrada i doprema same knjižice u konzulat, pa očekivani rok pitajte u konzulatu kada predajete zahtev i ne planirajte putovanje dok pasoš ne preuzmete.

Gotov pasoš preuzimate u istom uredu u kom ste podneli zahtev (član 23 stav 2). Status zahteva može se proveriti na konzularnom portalu, u delu „Provjera statusa zahtjeva“, gde se unose serijski broj i PIN.

Važenje je propisano članom 12: pasoš se izdaje na 10 godina, a građanima mlađim od 21 godine na 5 godina. Isti član predviđa i izuzetke sa važenjem od godinu dana (na primer, ako se otisci prstiju privremeno ne mogu uzeti).

8. Lična karta (osobna iskaznica) i srpska dokumenta

Hrvatska lična karta se ne može izvaditi u konzulatu. Po članu 8 Zakona o osobnoj iskaznici, izdaje je policijska uprava ili policijska stanica MUP-a RH i njoj se podnosi zahtev. Na stranicama hrvatskih diplomatskih predstavništava (mvep.gov.hr) stoji da se osobne iskaznice izdaju isključivo u policijskim upravama i policijskim stanicama u Hrvatskoj i da diplomatske misije i konzularni uredi nisu ovlašćeni da ih izdaju. Državljani bez prijavljenog prebivališta u Hrvatskoj imaju pravo, ali ne i obavezu, da imaju osobnu iskaznicu, u koju se upisuje prebivalište van Hrvatske, a zahtev podnose bilo kojoj policijskoj upravi ili stanici u Hrvatskoj.

Što se tiče srpskih dokumenata: u postupku za pasoš ona vam služe kao dokaz identiteta. Po članu 36 Zakona o putnim ispravama, isprava iz koje se vidi identitet stavlja se na uvid, a poništavanje je propisano samo za raniju hrvatsku putovnicu koja se prilaže uz zahtev (član 37). Imajte u vidu i član 2 Zakona o hrvatskom državljanstvu: državljanin koji ima i strano državljanstvo pred hrvatskim organima se smatra isključivo hrvatskim državljaninom. Šta sticanje hrvatskog državljanstva znači za vaše srpsko državljanstvo i kako se koriste dva pasoša, pročitajte na stranici Dvojno državljanstvo.

Izvori

Napomena: ovaj sajt je nezvaničan informativni vodič i nije povezan sa organima Republike Hrvatske. Propisi i takse se menjaju — pre predaje proverite kod nadležnog organa (konzularni ured, MUP RH, matični ured).