Hrvatsko državljanstvo je istovremeno i državljanstvo Evropske unije: Ugovor o funkcionisanju EU (član 20) kaže da je građanin Unije svako ko ima državljanstvo neke države članice i da se to državljanstvo dodaje nacionalnom, a ne zamenjuje ga. U ovom tekstu su samo prava koja stoje u zvaničnim izvorima, sa uslovima koji uz njih idu, i ono što državljanstvo samo po sebi ne donosi. Da li zadržavate srpsko državljanstvo i kako se koriste dva pasoša objašnjeno je na stranici Dvojno državljanstvo.
Boravak u drugoj državi EU: do tri meseca uz ličnu kartu ili pasoš, duže uz uslove
Pravila u nastavku važe kada hrvatski državljanin ode u drugu državu članicu (Direktiva 2004/38/EZ, član 3). U samoj Hrvatskoj ste domaći državljanin i na vas se primenjuju hrvatski propisi.
- Do tri meseca — imate pravo boravka bez ikakvih uslova i formalnosti, osim što morate imati važeću ličnu kartu ili pasoš (član 6 Direktive). To pravo traje dok ne postanete nerazuman teret za sistem socijalne pomoći države domaćina (član 14). Neke države traže da prijavite prisustvo.
- Duže od tri meseca — pravo boravka imate ako ste u toj državi radnik ili samozaposleno lice, ili ako imate dovoljno sredstava da vi i vaša porodica ne opterećujete njen sistem socijalne pomoći i sveobuhvatno zdravstveno osiguranje u toj državi, ili ako ste upisani na obrazovnu ustanovu koju ta država akredituje ili finansira, uz sveobuhvatno zdravstveno osiguranje i izjavu da imate dovoljno sredstava (član 7).
- Potvrda o prijavi — za boravak duži od tri meseca država može tražiti da se prijavite kod nadležnog organa (član 8). Prema portalu Your Europe, potvrda treba da se izda odmah i ne sme koštati više od lične karte za domaće državljane. Za propuštenu prijavu možete biti kažnjeni novčano, ali samo zbog toga ne možete biti proterani.
- Stalni boravak — posle pet godina neprekidnog zakonitog boravka u državi domaćinu stičete pravo stalnog boravka, koje više ne zavisi od gornjih uslova (član 16). Po istom članu, stečeno pravo gubi se samo odsustvom iz te države dužim od dve uzastopne godine.
Ako dolazite da tražite posao, Your Europe navodi da vlasti, ako ga ne nađete u prvih šest meseci, mogu da procene vaše pravo na dalji boravak i da traže dokaz da posao aktivno tražite i da imate dobre izglede da ga nađete. Dok boravite kao tražilac posla, nemate pravo na socijalna davanja koja se ne zasnivaju na doprinosima.
Rad i studiranje pod istim uslovima kao domaći državljani
Kao državljaninu EU po pravilu vam nije potrebna radna dozvola nigde u Uniji, a za samozaposlene se ona ne traži nikada (Your Europe). Član 45 Ugovora zabranjuje diskriminaciju radnika po državljanstvu u pogledu zapošljavanja, plate i ostalih uslova rada. Za dve države van EU isti portal navodi posebna pravila: Lihtenštajn primenjuje kvote na broj ljudi koji tamo mogu da rade i žive, a većini državljana EU nije potrebna dozvola za rad u Švajcarskoj.
Na univerzitetu u drugoj državi EU ne smeju vam naplatiti višu školarinu nego domaćim studentima i imate pravo na iste stipendije za pokrivanje školarine. To ne važi nužno za stipendije i kredite za troškove života: pre sticanja stalnog boravka država nije dužna da ih daje onima koji nisu radnici ili samozaposleni (član 24 Direktive), a prema portalu Your Europe pod istim uslovima kao domaći državljani imate pravo na njih ako u toj državi živite pet godina ili duže. Uslovi upisa se razlikuju od države do države.
Zdravstveno osiguranje: zavisi od toga gde ste osigurani, ne od pasoša
Your Europe izričito navodi da država nadležna za vaše socijalno i zdravstveno osiguranje zavisi od vašeg radnog statusa i mesta stanovanja, a ne od državljanstva. Po Uredbi (EZ) 883/2004, ko radi u nekoj državi članici po pravilu podleže propisima te države (član 11).
Isto važi za Evropsku karticu zdravstvenog osiguranja (EHIC, u Hrvatskoj EKZO). Your Europe navodi da karticu možete tražiti od svog osiguravača ako imate zdravstveno osiguranje u nekoj državi EU, da je izdaje vaš nacionalni zdravstveni osiguravač i da je ona dokaz da ste osigurani u državi EU. Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO) navodi da je uslov za izdavanje uredan status u obaveznom zdravstvenom osiguranju. Iz toga sledi da se kartica dobija na osnovu osiguranja, a ne na osnovu državljanstva: izdaje je ustanova kod koje ste osigurani, pa hrvatski pasoš sam po sebi nije osnov za nju. Ovo je zaključak iz navedenih pravila — izvori ne govore posebno o Srbiji. Ako ste osigurani u Srbiji, o tome kako ste pokriveni na putu pitajte svoj fond u Srbiji.
I kada je imate, kartica prema Evropskoj komisiji omogućava medicinski neophodno lečenje u državnom zdravstvenom sistemu tokom privremenog boravka. Ne zamenjuje putno osiguranje, ne pokriva privatno lečenje ni put preduzet radi lečenja, a ako se preselite u drugu državu, umesto oslanjanja na karticu treba da se prijavite obrascem S1.
Putovanja: Šengen, granične kontrole i vize
Hrvatska od 1. januara 2023. u potpunosti primenjuje šengenski režim na unutrašnjim kopnenim i morskim granicama, a od 26. marta 2023. i na vazdušnim (MUP RH). Evro je uvela 1. januara 2023. godine (Evropska komisija). Sa važećim hrvatskim pasošem ili ličnom kartom možete slobodno putovati kroz 27 država EU i kroz Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.
To ne znači da kontrola nema:
- Na spoljnoj granici Hrvatske, prema MUP-u RH, sistematski se proveravaju svi putnici, pri ulasku i izlasku. Kod lica koja uživaju pravo slobodnog kretanja po pravu EU proverava se identitet i državljanstvo, važenje putne isprave i podaci u bazama. Ograničenje od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana MUP navodi za državljane trećih zemalja na kratkom boravku.
- Irska ne primenjuje šengenska pravila, a Kipar, prema portalu Your Europe, još nije ukinuo kontrole na unutrašnjim granicama — na putu u te dve države pokazujete pasoš ili ličnu kartu. Države Šengena mogu u vanrednim okolnostima i privremeno da vrate unutrašnje kontrole.
- Za države van EU potreban vam je važeći pasoš, a za neke zemlje i viza. „Broj zemalja bez vize“ ne navodimo jer za njega nema zvaničnog izvora — proverite uslove za konkretnu državu pre puta.
Dva primera sa zvaničnih stranica. Američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) navodi Hrvatsku među državama programa Visa Waiver od 1. decembra 2021; program državljanima tih država dozvoljava putovanje u SAD radi posla ili turizma do 90 dana bez vize. Potreban je elektronski pasoš, a odobrenje ESTA ne znači da će putnik biti primljen — o tome odlučuje službenik granične službe pri dolasku. Za Ujedinjeno Kraljevstvo, GOV.UK navodi Hrvatsku na listi državljanstava koja mogu da podnesu zahtev za elektronsko odobrenje ETA; ono omogućava putovanje radi posete do šest meseci i ne garantuje ulazak. Oba režima se menjaju, pa pre puta proverite zvanične stranice iz izvora.
Izbori, konzularna zaštita i članovi porodice
Ako živite u drugoj državi EU, imate pravo da glasate i da se kandidujete na lokalnim izborima i izborima za Evropski parlament u toj državi, pod istim uslovima kao njeni državljani (članovi 20 i 22 Ugovora); pojedinosti uređuju posebni propisi. Na evropskim izborima glasa se samo jednom. Ugovor ovo pravo predviđa za te dve vrste izbora.
U državi van EU u kojoj Hrvatska nema ambasadu ni konzulat možete se obratiti predstavništvu bilo koje druge države članice i imate pravo na zaštitu pod istim uslovima kao njeni državljani (član 23 Ugovora).
Članovi porodice koji nisu državljani EU, na primer supružnik sa samo srpskim državljanstvom, imaju pravo boravka uz vas u drugoj državi EU ako vi ispunjavate uslove boravka. Za boravak duži od tri meseca podnose zahtev za boravišnu kartu člana porodice građanina Unije; ona se izdaje najkasnije šest meseci od podnošenja zahteva (članovi 9 i 10 Direktive), a prema portalu Your Europe treba da važi pet godina, ili kraće ako je planirani boravak kraći. Za porodicu u samoj Hrvatskoj važe hrvatski propisi, o kojima se raspitajte u MUP-u RH.
Šta državljanstvo ne donosi automatski
- Poresku rezidentnost. Ne postoje pravila na nivou EU o tome kako se oporezuje dohodak. Prema portalu Your Europe, obično se smatrate poreskim rezidentom države u kojoj provodite više od šest meseci godišnje, ali svaka država ima svoju definiciju.
- Penziju. Penzijska prava stiču se u državama u kojima ste radili; ako ste radili u više država EU, nadležni organ uzima u obzir i periode iz drugih država EU, a svaki obračunava deo penzije koji sam isplaćuje.
- Socijalnu pomoć. Država domaćin nije dužna da vam prizna pravo na socijalnu pomoć tokom prva tri meseca boravka (član 24 Direktive).
- Priznavanje zanimanja. Ako je vaša profesija u državi u koju idete regulisana, možda ćete morati da tražite priznavanje kvalifikacije. Za kvalifikacije stečene van EU postupak se vodi po nacionalnim pravilima države u kojoj želite da radite.
- Svako radno mesto. Sloboda kretanja radnika ne primenjuje se na zapošljavanje u javnoj službi (član 45 stav 4 Ugovora).
Obaveze: temeljno vojno osposobljavanje u Hrvatskoj
Hrvatski sabor je 24. oktobra 2025. izglasao izmene Zakona o obrani i Zakona o službi u Oružanim snagama kojima se uvodi temeljno vojno osposobljavanje; obuka traje dva meseca. Prema Ministarstvu obrane RH (MORH), regrut se upućuje u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina, izuzetno i kasnije, a najkasnije do isteka 30. godine života; u 2026. pozivaju se muškarci rođeni 2007. godine. Žene ne podležu obavezi, ali mogu da se prijave dobrovoljno. Predviđeni su odlaganje (na primer za studente), civilna služba za one koji se pozovu na prigovor savesti i oslobađanje u slučajevima nabrojanim u zakonu. Među njima MORH navodi regruta koji „osim hrvatskog ima i strano državljanstvo, a regulirao je obvezu vojnog osposobljavanja u inozemstvu“. Kako se taj uslov primenjuje na državljane Srbije, MORH-ove stranice ne objašnjavaju.
Za one koji žive van Hrvatske na sajtu MORH-a stoje tri stvari:
- Vojna evidencija. Uvođenju u vojnu evidenciju u 2026. podležu muškarci, hrvatski državljani rođeni 2008. i stariji koji još nisu uvedeni, bilo da imaju prebivalište u Hrvatskoj ili boravište, odnosno prebivalište u inostranstvu. Oni koji borave u inostranstvu dužni su da se jave diplomatskoj misiji ili konzularnom uredu RH u državi u kojoj borave, a regrut koji nije uveden u evidenciju u Hrvatskoj — najkasnije do navršene 29. godine života.
- Pozivi. Prema izjavi direktora Uprave za ljudske potencijale MORH-a, objavljenoj na sajtu ministarstva 3. novembra 2025, pozivi se upućuju jedino državljanima koji imaju regulisano prebivalište u Hrvatskoj.
- Preseljenje. Prema istoj izjavi, dvojni državljanin koji odluči da živi u Hrvatskoj moraće da reguliše vojnu obavezu po hrvatskim zakonima.
Ovo su saopštenja i izjave ministarstva, a ne tekst zakona, i primena se može menjati. Ako ste muškarac mlađi od 30 godina, pitajte MORH ili hrvatski konzulat kako se obaveza odnosi na vas; u Beogradu se termin zakazuje na konzularnom portalu (konzularniportal.mvep.hr), a u Subotici, prema zvaničnoj stranici Generalnog konzulata, telefonom +381 24 656 900, radnim danom od 12 do 13 časova.
Kako se do državljanstva dolazi: postupak korak po korak, potrebna dokumenta i domovnica.
Izvori
- EUR-Lex: Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, prečišćena verzija (članovi 20–23 i 45)
- EUR-Lex: Direktiva 2004/38/EZ o pravu građana Unije na slobodno kretanje i boravak
- EUR-Lex: Uredba (EZ) br. 883/2004 o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti
- Your Europe: pravo boravka, prijava boravka, tražioci posla, članovi porodice van EU
- Your Europe: radne dozvole, školarine i finansijska pomoć, upis na univerzitet, regulisane profesije
- Your Europe: zdravstveno osiguranje, evropska kartica zdravstvenog osiguranja, porez na dohodak, državne penzije
- Your Europe: putne isprave za državljane EU, konzularna zaštita, evropski izbori
- Evropska komisija: European Health Insurance Card
- HZZO: Postupak za izdavanje EKZO
- MUP RH: Border checks
- Evropska komisija: Croatia and the euro
- U.S. Department of Homeland Security: Visa Waiver Program, uslovi za pasoš i U.S. Customs and Border Protection: ESTA
- GOV.UK: Electronic travel authorisation (ETA) i lista državljanstava
- MORH: Hrvatska uvodi temeljno vojno osposobljavanje, Najčešća pitanja i odgovori, Proces novačenja, Upis novaka u vojnu evidenciju u 2026. i izjava o pozivima i prebivalištu (3. 11. 2025)
- MVEP RH – Generalni konzulat u Subotici, kontakt i radno vreme
Napomena: ovo je opšta informacija nezvaničnog sajta, a ne pravni savet. Propisi i takse se menjaju — pre predaje proverite kod nadležnog organa, a pre selidbe ili puta i kod organa države u koju idete.