Apostille pečat: da li vam uopšte treba za Hrvatsku i ko ga izdaje u Srbiji

Apostille je potvrda kojom se overava javna isprava da bi mogla da se koristi u drugoj državi. Kratak odgovor na pitanje iz naslova: za javne isprave iz Srbije koje se koriste u Hrvatskoj apostille po pravilu nije potreban, jer je legalizacija između dve države ukinuta međunarodnim ugovorom. U nastavku objašnjavamo šta tačno piše u ugovoru, kada apostille ipak može da zatreba i ko ga u Srbiji izdaje. Navodimo samo ono što piše u zvaničnim izvorima.

Šta je apostille

Apostille je potvrda predviđena Haškom konvencijom o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava od 5. oktobra 1961. Hrvatsko Ministarstvo vanjskih i europskih poslova (MVEP) objašnjava da je ta konvencija pojednostavila postupak, pa „javna isprava podliježe jednom ovjeravanju nadležnog tijela države koja je ispravu izdala“. Isto ministarstvo naglašava da se overom potvrđuje verodostojnost pečata i potpisa službenog lica na ispravi, ali ne i sadržaj isprave.

Da li vam apostille treba za Hrvatsku

Po pravilu ne. Tri zvanična izvora govore isto:

• Ugovor između Hrvatske i Srbije. Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i kaznenim stvarima (Narodne novine – Međunarodni ugovori, br. 6/98) u članu 19 stav 1 kaže: „Isprave koje je izdao ili ovjerio u propisanom obliku sud ili drugo nadležno tijelo države stranke i koje su opskrbljene potpisom i službenim pečatom nadležnog tijela, nije potrebno dalje ovjeravati za uporabu na teritoriju druge države stranke.“
• MVEP. Na stranici o legalizaciji isprava, u spisku „Bilateralni ugovori kojima je ukinuta legalizacija“, MVEP navodi i Srbiju, uz taj isti ugovor (NN-MU br. 6/98).
• MUP RH. Na stranici o državljanstvu MUP piše da je za strane javne isprave koje se prilažu uz zahtev (na primer rodni list, venčani list i slično) „prethodno potrebno provesti postupak njihove legalizacije, osim ako dvostranim i mnogostranim međunarodnim ugovorima nije utvrđeno drukčije“. Za Srbiju takav dvostrani ugovor postoji.

Dakle: za javne isprave iz Srbije koje se koriste u Hrvatskoj apostille po pravilu nije potreban, jer je legalizacija ukinuta Ugovorom o pravnoj pomoći između Hrvatske i Srbije (NN-MU 6/98, čl. 19), što navodi i MVEP. Ranija verzija ovog članka opisivala je apostille kao redovan korak; to nije bilo tačno kao opšte pravilo i ispravljeno je.

Za izvode iz matičnih knjiga postoji i drugi osnov: MUP traži izvod iz matice rođenih „izdan na propisanom obrascu sukladno međunarodnim ugovorima i konvencijama“, a Konvencija br. 16 o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika (Beč, 1976) u članu 8 kaže da se takvi izvodi prihvataju bez legalizacije ili slične formalnosti u državama koje ta konvencija obavezuje. Više o tome pišemo u članku o sudskom tumaču za hrvatski jezik.

Kada apostille ipak može da zatreba

• Isprava je namenjena trećoj državi. Ugovor iz člana 19 važi između Hrvatske i Srbije. Ako istu ispravu koristite u nekoj drugoj državi, važe pravila te države.
• Ured to izričito zatraži. Ako organ kojem predajete ispravu za vaš konkretan dokument izričito traži apostille ili drugu overu, postupite po tom uputstvu i pitajte na osnovu čega se traži.

Zato pre nego što platite bilo kakvu overu, potvrdite u konzularnom uredu kojem predajete zahtev da za vaš dokument ne traže ništa dodatno:

• Konzularni odjel Veleposlanstva RH u Beogradu — Kneza Miloša 82/I sprat, tel. +381 11 3679 140, crocons.beograd@mvep.hr;
• Generalni konzulat RH u Subotici — Maksima Gorkog 6, tel. +381 24 656 906 i +381 24 656 900 (ured generalnog konzula), gkrh.subotica@mvep.hr.

Ko izdaje apostille u Srbiji

Prema podacima Haške konferencije za međunarodno privatno pravo (HCCH), Srbija je kao nadležne organe za apostille odredila prvostepene sudove i ministarstvo nadležno za pravosuđe. U praksi to znači: apostille izdaje osnovni sud na čijem je području isprava izdata. Koja služba u sudu prima zahteve, koliko iznosi sudska taksa, kako se plaća i koliko se čeka — proverite u tom sudu; te podatke ovde ne navodimo jer se menjaju i razlikuju od suda do suda.

Overa nije isto što i prevod

Član 19 ugovora govori o overi isprava, ne o prevodu. Kada je prevod potreban? MUP ga izričito pominje samo kod uverenja o nekažnjavanju, koje se prilaže „u izvorniku ili propisno ovjerenoj preslici s prijevodom na hrvatski jezik ne starijeg datuma od 6 mjeseci“. Za ostale isprave iz Srbije zvanično pravilo nismo našli — potvrdite u konzularnom uredu pre nego što platite prevode. Ko sme da prevodi i kolika je propisana tarifa, objasnili smo u članku o sudskom tumaču.

Ako apostille ipak pribavljate (za treću državu ili zato što ga je ured izričito zatražio), a isprava se i prevodi, pribavite ga pre prevoda, da bi prevod obuhvatio i potvrdu o overi. Propis koji izričito određuje taj redosled nismo našli.

Česta pitanja

• Da li apostille treba na izvod iz matične knjige rođenih ili uverenje o nekažnjavanju za hrvatsko državljanstvo? Po pravilu ne: član 19 ugovora (NN-MU 6/98) kaže da isprave koje je izdao nadležni organ, sa potpisom i službenim pečatom, nije potrebno dalje overavati. Pre plaćanja bilo kakve overe potvrdite u konzularnom uredu da za vaš dokument ne traže ništa dodatno.
• Imam izvod na međunarodnom obrascu — treba li mu overa ili prevod? Konvencija br. 16 kaže da se takav izvod prihvata bez legalizacije. Da li konzularni ured uz njega traži prevod, nije zvanično objavljeno — potvrdite pre predaje.
• Koliko važi apostille? Rok važenja same potvrde nismo našli ni u jednom izvoru koji smo otvorili. MUP ograničava starost isprave: uverenje o nekažnjavanju ne sme biti starije od 6 meseci.

Šta dalje

Spisak isprava koje se prilažu uz zahtev je na stranici Dokumenta, značenje pojmova u rečniku, a pregled troškova na stranici Troškovi. Ako su vam potrebni stari upisi iz crkvenih knjiga, pročitajte i članak o krštenici i crkvenim knjigama.

Izvori

• Narodne novine – Međunarodni ugovori 6/98 — Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i kaznenim stvarima (član 19)
• MVEP RH — Legalizacija isprava (spisak dvostranih ugovora kojima je ukinuta legalizacija)
• MUP RH — Državljanstvo (prilozi uz zahtev i legalizacija stranih isprava)
• HCCH — Srbija, nadležni organi za apostille
• CIEC — Konvencija br. 16 o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika
• MVEP RH — Veleposlanstvo u Beogradu, kontakt i radno vreme
• MVEP RH — Generalni konzulat u Subotici, kontakt i radno vreme

Napomena: ovaj sajt je nezvaničan informativni vodič. Propisi, nadležnosti i takse se menjaju — pre predaje proverite kod nadležnog organa (osnovni sud, konzularni ured RH, MUP RH).